U eri kada se sela polako gase i nestaju i sama pomisao na to da neko ipak raste zvuči neverovatno, ipak, tu smo da vas uverimo u suprotno!
Nedaleko od Sokobanje nalazi se selo Vrmdža koje uprkos svim nedaćama koje mu donosi novo vreme ipak opstaje, i ne samo da opstaje nego i raste.
Zajednička ljubav prema prirodi i zdravom životu ujedinjuje meštane Vrmdže od kojih su se mnogi u ovo mesto doselili iz raznih krajeva Srbije ali i sveta. Čak 40 porodica koje nemaju poreklo sa ovih prostora doselilo se u Vrmdžu i u njoj stvorilo mesto za život. Među takvim ljudima je i jedan kompozitor pank opera, Pol Šapiro, čiji sin pohađa vrmdžansku osnovnu školu.
Verujemo da je ono što je ljude privuklo u ovo selo prelepa priroda bogata lekovitim biljem i hladnim izvorima plitke vode, predeo prekrivem žutim žitom i crnim oranicama, kao pečurkama i divljim životinjama. U blizini sela nalazi se poznato Vrmdžansko jezero bogato ribom iza kog pogled privlači mistična planina Rtanj. U sredini sela nalazi se strma stena na kojoj su ostaci nekadašnjeg vrmaškog grada koji meštani još zovu Latinski grad. U pitanju je nekadašnji rimski grad, a kako je u našem narodu sinonim za rimljane bio latini ostalo je ime Latinski grad. Detaljna istraživanje nisu vršena ali pretpostavlja se da je grad nastao za vreme vladavine Justinijana.
Ovo mesto je poznato po raznim kulturno-umetničkim ali i sportskim manifestacijama. Svakog jula ovde se organizuje festiva turističko-ekološkog dokumentarnog filma, penjački festival, međunarodne vajarske kolonije, biciklističke trke, planinarske ture i usponi. Takođe, Vrmdža je poznata i po eko-turizmu.
Vrmdža ima i bogatu i burnu istoriju. Nekadašnji Latinski grad kasnije je postao srpski srednjevekovni grad koji je pripadao gospodaru Novog Brda u kom se vadilo najskupocenije srebro koje je sadržalo i 30% zlata. Deo tog tovara se slao i Vrmdžu zbog čega su nastale brojne priče i legende o izgubljenom blagu koje se i danas prepričavaju.
Grad je 1413 godine razorio Musa Kesedžija posle duge opsade. Postoji legenda da je turska vojska, da bi isterala ljude iz grada, hranila konja slanom hranom ali mu nije davala da pije vodu i tako ga posle nekoliko dana pustila. Konj je pronašao mesto gde su prolazili podzemni kanali koji su napajali grad vodom i koje su turci zatim presekli. Zbog nedostatka vode, ratnici su se preko noći iskrali iz grada ali i ih je turska vojska sve sačekala i pobila. Posle toga, nastalo je teško vreme za meštane okolnih sela, pa i same Sokobanje.
3. KOMENTARI