Rimski imperator i srpski vinogradi

Fruška Gora je poznata po svojim mnogobrojnim vinogradima, više od 60 porodičnih podruma božanskog pića nalazi se na ovoj planini.
Ipak pored povoljne klime i zemlje, za ovoliku količinu vinograda u Sremu zaslužan je i jedan rimski imperator.

Marko Aurelije Prob, rimski car rođen 232. godine u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici, zaslužan je za sađenje prvih čokota vinove loze u Sremu. Pošto je potpuno osigurao granice svog carstva od najezde varvarskih plemena Prob se, kao iskusni vojnik svestan da je dokolica najveći neprijatelj jednog vojnika, okrenuo zemljoradnji, povećanju plodnosti zemljišta i isušivanju močvara. Na taj način zanimao je svoje vojnike i držao ih u kondiciji.
Budući da je nad vinom vladao monopol i da je uvoženo pretežno iz Italije i manjim delom iz Grčke, Prob je oblučio da vinovu lozu zasadi i u provincijama rimskog carstva i na taj način oporavi privredu. Prvi čokoti vinove loze zasađeni su u blizini Sirmijuma, kod današnjeg sela Šuljam. Sađenje je nastavljeno po celoj Fruškoj Gori a zatim se proširilo i na okolinu Smedereva gde je kasnije nastala autohtona sorta grožđa pod nazivom Smederevka.

Nažalost, Prob, čiji nadimak znači pošten, čestit, vladao je samo 6 godina tj. do momenta kada su ga članovi njegove vojske ubili pošto im je naredio da kopaju kanal po vrelom vremenu. Vojnici su se ubrzo pokajali zbog učinjenog nedela i Proba sahranili sa najvišim počastima i podigli mu spomenik na kojem je pisalo „Prob je bio dobričina, pobednik svih varvarskih naroda i tirana.“ Jedan njegov savremenik ga je čak oplakao rečima “Dobri bogovi, šta li vam toliko zgreši rimska država da joj otmete takvog vladara”.

Posle Probove smrti, patriciji koji su smatrali da je vino rezervisano isključivo za bogate slojeve dok je običnom narodu suđeno da pije pivo pokušali su da iskorene zasade vinove loze koje je Prob posadio. Na sreću, jednom posađena vinova loza ne može biti iskorenjena zbog čega smo sada svi mi u mogučnosti da uživamo u plodovima Probovih dela.