Lazarev kanjon najdublji je i najduži kanjon istočne Srbije. Pripada planini Južni Kučaj kroz koju ga je usekla istoimena reka. Poznat je po brojnim pećinama i jamama i ni dan danas nije potpuno ispitan.
Kanjon Lazareve reke, kako ga još zovu, dug je do 9 kilometara i visok između 300 i 500 metara. Sa svih strana je okružen stenovitim grebenima Južnog Kučaja od kojih je najviši Malinik sa visinom 1087 metara. Litice kanjona su vertikalne i ravne i u najužen delu razmak između njih iznosi svega 7 metara. U ovom čudesnom kanjonu nalazi se preko 70 pecina.
Ime kanjona potiče i od legende koja kaže da su 1371. godine posle bitke na Marici konjanici kneza Lazara došli u ovaj kraj i zadržali se u njemu neko vreme. Zbog toga je navodno nastalo ime Lazarev kanjon.
U vreme Turaka, Lazarev kanjon bio je utočište homoljskim hajducima. Sam dolazak do ovog kanjona značio je spas za njih jer se Turci nikad nisu usuđivali da ih slede kroz kanjon. Odatle potiče druga legenda koja govori o poreklu imena kanjona. Legenda kaže da je nekada postojao hajduk Lazar koji je pljačkajući Turke sakupio neviđeno bogatstvo koje je sakrio u teško dostupnim lavirintima pećine koja se nalazi u kanjonu. Ta pećina danas nosi ime Lazareva pećina i veruje se da i dalje skriva Lazarevo blago.
Fosilni kanjoni
Područje Lazarevog kanjona je sa geološkogmorfološkog stanovišta veoma zanimljivo iz više razloga ali ubedljivo najfascinantiniji je fenomen „fosilnog kanjona“. Sam kanjon čine čak 4 reke: Mikulj, Demidžlok i Vej koje se ovde sastaju i čine Lazarevu reku. Mikulj i Demidžlok su reke ponornice pa je korito njihovih kanjona uvek suvo i predstavlja zaostatak iz perioda kada je, nekad davno, tuda proticala voda. Reka Vej je delom ponornica, pa kroz njen kanjon, kao i kroz ceo Lazarev kanjon protiče voda.
U Lazarevom kanjonu kriju se mnoge endemske vrste koje su u ostalim krajevima sveta odavno izumrle. Počevši od stogodišnjih borova, surog orla i ljubičastog cveća pa sve do populacije poskoka, zbog koje se ne preporučuje silazak u kanjon tokom leta. Može se pohvaliti i populacijom od preko 50 000 slepih miševa koja je jedna od najvećih u Evropi.
3. KOMENTARI