Jedina stvar ređa od prirodnog fenomena su dva prirodna fenomena u jednom! Upravo jedan takav slučaj postoji u Srbiji i zove se Đavolja Varoš.
Đavolja varoš nalazi se na planini Radan u blizini Kuršumlije. Zakonom je proglašena za prirodno dobro od velikog značaja i stavljena u prvu kategoriju zaštite.
Đavolju varoš čine neobični oblici reljefa nastali delovanjem kišnice na rastresit ali čvrst materijal. U pitanju su visoki kupasti oblici sa kamenjem na vrhu. Kupe su visoke između 2 i 15 metara i široke od pola do 3 metra dok kamen na njima teži nekoliko tona. Ovo mesto, koje se nalazi u blizini sela Đake, podeljeno je na dve jaguje podjednako strašnih imena – Đavolju i Paklenu.
U blizini ove 202 kamene kupe nalaze se dva izvora jako mineralizovane vode Crvena voda i Đavolja voda. Izvore karakteriše velika kiselost i visoka mineralizacija koja je u narodu poznata po čudotvornim svojstvima.
Đavolja voda, koja teče u Đavoljoj jaruzi, je hladan i ekstremno kiseo izvor sa visokom mineralizacijom. Sadržaj nekih elemenata povećan je za 10 do 1000 puta u odnosu na obične vode za piće.
Udaljen 400 metara od Đavoljeg teče Crveni potok. Pošto teče na ravnom terenu voda Crvenog potoka se razliva u tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Crveni potok je manje kiseo i mineralizovan od Đavoljeg ali je bogat gvožđem odakle i potiče crvena boja. Legenda kaže da ako popijete vodu sa jednog od ovih izvora sigurno ćete se vratiti u ovo mesto.
Nastanak Đavolje varoši
O nastanku Đavolje varoši meštani ispredaju razne legende. Jedna kaže da su nekada davno ovde živeli mirni i skromni ljudi privrženi svojoj veri. Đavolu je to smetalo pa im je spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu omamljeni meštani su rešili da venčaju brata i sestru. Ovaj plan je pokušala da spreči vila za koju se kaže da i dalje čuva ovo mesto. Nažalost vila nije uspela da urazumi svatove i oni su krenuli ka crkvi na venčanje. Vila ni tu nije odustajala nego je počela da se moli Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog je usliši njenu molbu i u tom momentu dunu jak vetar, spoji nebo sa zemljom i okameni svatove sa mladencima. Na taj način do svadbe nije došlo i okamenjeni svatovi i mladenci i dan danas stoje.
Druga legenda kaže da je nekada na ovim prostorima živela veštica koja je ispunjavala želje ljudima u zamenu za obećanje da joj dati šta god od njih jednom zatraži. Ljudi koji nisu ispunili obećanje ili koji su pokušali da prevare vešticu pretvarani su u ove kamene statue.
Treća legenda kaže da su kamene figure okamenjeni đavoli koje su ljudi nosili na leđima sve dok nisu prenoćili pored obližnje crkve Svete Petke. Tada bi se ljudi otarasili svojih demona i oni bi ostali zauvek okamenjeni.
Naučnici, sa druge strane, imaju manje maštovito obašnjenje. Uništavanjem šuma čovek je otvorio put razornom dejstvu vode. Vetar, sunce i kiša su pripomogli da dođe do erozije veoma rastresitog ali čvrstog zemljišta i tako je nastala Đavolja varoš. Ipak činjenica da vrh od svega 20-30 cm drži težinu od nekoliko tona, kao i oblik nekih kupa ipak deluje nestvarno i neobjašnjivo.
Kandidat za jedno od sedam svetskih čuda
Iako slični fenomeni postoje na još par mesta u svetu, nigde se ne mogu naći u ovom broju i u ovoj veličini niti ovoliko postojani. Zbog toga se Đavolja varoš našla u najužem izboru za sedam novih svetskih čuda prirode. Iako nije izabrana, Đavolja varoš privlaći veliki broj turista širom sveta.
Ipak ovo čudo jeste proglašeno za jedno od sedam srpskih čuda.
3. KOMENTARI