Na putu ka Niškoj Banji, 4 kilometra od Niša nalazi se spomenik kulture od izuzetnnog značaja, Ćele-kula. Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde izdrađen od strane tadašnje turske vlasti.
Posle bitke na Čegru, 31. maja 1809 godine turska vojska je pretrpela velike gubitke, procenjuje se da je poginulo između 6 000 i 10 000 turskih ratnika. Niški Huršid paša je, da bi opravdao toliki gubitak, naredio Srbima ćurčijama da oderu kože sa glava poginulih srba i pošalju u Carigrad kao znak pobede. Ćurčije su bili krznari, oderane glave su punili slamom i pamukom za šta im je plaćano 25 groša po glavi.
U želji da zaplaši Srbe, Hursid paša je potom naredio da se glave ostalih poginulih ustanika zazidaju u kulu koja će biti izgrađena na istočnoj strani Niša. Kula je sazidana od kamena tako da je njena unutrašnjost jednostavna, samo kamen i kreč, a na spoljašnjosti su uzidane glave srpskih vojnika, tako da gledaju u polje i zastrašuju i opominju Srbe. Kako je Niš grad koji je spajao srednju Evropu sa jugoistočnom Evropom i bliskim istokom, ovaj spomenik nije bio opomena samo srbima već i svim balkanskim narodima da će ih snaći grozna smrt ako ustanu protiv turske vlasti. Ipak, nasuprot namerama Hursid paše, spomenik je samo podstakao narod na oslobađanje.
Kula je sazidana 1809. godine, od juna do jeseni, na ulazu u Niš sa carigradske strane. Čine je 4 potporna zida, koji se naslanjaju jedan na drugi i čine šuplju, zakrivljenu formu koja je prvobitno bila visoka 5 metara. Širine zidova su 4,5 metra i debljina 0,5 metra. U Ćele-kulu su po izgradnji uzidane 952 srpske glave poređane u 14 simetričnih redova sa svake strane. Odnošenje lobanja sa zidova kule bilo je zabranjeno, međutim mnoge glave su krišom skinute i sahranjene u okolnim grobljima. Vremenom se kod trezvenijih Turaka promenilo mišljenje o Ćele-kuli što je dovelo do smanjenja zabrana.
Naziv Ćele-kula potiče od turske reči ćele koja znači lobanja tako da u bukvalnom prevodu Ćele-kula znači kula od ljudskih lobanja. Američki magazin Mental Floss 2014. godine je Ćele-kulu proglasio za najveću građevinu izgrađenu od ljudskih kostiju.
U Evropi se za Ćele-kulu prvi put čuli zahvaljujući spisima francuskog pesnika Alfonsa de Lamartina. On je jula 1833. duboko potresen utiskom Ćele-kule napisao: „Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine” i „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi.“
Krajem 19. veka Ćele-kula zamalo da bude porušena. Mithad paša, školovan u Parizu, nameravao je da poruši ovaj spomenik koji je i sam smatrao varvarskim ali je njegova namera naišla na otpor niških Turaka zahvljujući kojima je ovaj spomenik ostao sačuvan.
Danas su na Ćele-kuli ostale samo 58 lobanje. Iznad nje je 1892 podignuta kapela koja je štiti od vremenskih nepogoda, a 1937 je tokom čišćenja središnjeg dela objekta pronađeno još lobanja koje su potom ponovo ugrađene u kulu. Lobanja za koju se pretpostavlja da je pripadala vođi ustanika, Stevanu Sinđeliću, stoji posebno izdvojena na pijedastalu.
3. KOMENTARI